Odmor je nasušna potreba savremenog čoveka. Mnogo betona i asfalta, visokih zgrada i automobila, nečistog vazduha u gradovima, negativno utiče na čula i prvenstveno na zdravlje!
Zbog toga sve veći broj ljudi napušta gradove i traži prirodne predele, za odmor! Zbog toga je turistička industrija jedna od najrazvijenijih u svetu, sa preko 500 milijardi evra godišnjeg prometa!
Masovni turizam je nastao i najviše se razvio na uskim obalama toplih mora, u drugoj polovini 20. veka. Sada su te obale prepune turista. Broj turista, iz godine u godinu, raste po stopi od 5 odsto, tako da će 2020. godine dostići broj od 1,6 milijardi stranih turista, duplo više nego 2006. godine!
Postavlja se pitanje gde će se odmarati novi turisti, u narednom periodu!? Primorski turizam se razvio spontano, tako što su sami turisti „otkrili“ puste obale toplih mora. Na isti način, turisti su „otkrili“ i da se u selima može dobro odmarati. Koriste se i termini ruralni, agro, grin, zeleni, eko, etno turizam… Zbog toga već dugo godina u svetu postoji seoski turizam.
U seoskom turizmu, u Evropi, prednjače Francuska, Italija, Švajcarska, Austrija, Španija, Slovenija… Toj grupi se priključuje i Hrvatska, gde je održan kongres o ruralnom turizmu, na Hvaru, oktobra 2007. godine. Pokrovitelj Kongresa bila je Vlada Republike Hrvatske.
Prisustvovali su predstavnici svih županija (lokalnih uprava), ministarstva turizma, poljoprivrede, kulture… Osnovni zaključak kongresa – da izjednači primorski i seoski turizam – upućen je Vladi! Kongres je naišao na veliku pažnju čitave Hrvatske i uskoro treba očekivati prve rezultate.
Realnost – neiskorišćena šansa: 3.552 sela – tradicionalno gostoprimstvo srpskih domaćina – očuvana priroda – “Organic food”, … Bilo bi dobro da i Vlada Republike Srbije učini nešto slično! Ali, bilo bi još bolje da se i svi zainteresovani uključe i da se agresivno krene u kampanju!
Možda, za početak, da i Srbija organizuje kongres srpskog seoskog turizma, gde bi se sastali svi zainteresovani, i oni koji se već bave turizmom i oni koji to žele, turističke organizacije, lokalne samouprave… Tada bi načelno mogao da se dogovori zajedničkom nastupu na nekom od sajmova turizma u Srbiji i u svetu!
Ako postanemo svesni činjenice da moramo sačuvati originalnost, s jedne strane, ali i pratiti najnovija dostignuća marketinga i menadžmenta, s druge strane, već smo nešto postigli!
Ne može se očekivati da nam prodor na tržište obezbedi neko drugi! Zato bi trebalo široj turističkoj javnosti pokazati šta imamo: bistre potoke, nezagđene izvore, hranu koja je još zdrava, nezagađenu atmosferu… Naravno, sve to uz neophodne uslove! Kuća može biti u etno stilu, ali u kući mora biti dovoljno tople vode, struje i ostalih uslova za udoban odmor!
Srbija ima resurse ali nema strategiju i programe razvoja seoskog turizma. Mnogi su čuli za reč lobiranje. Po definiciji, u Rečniku socijalnog rada, Ivana Vidanovića, stoji da je “lobiranje poseban oblik pridobijanja uticajnih grupa, ili pojedinaca. Podrazumeva proces razvijanja efikasnih i efektnih komunikacija sa onima koji imaju formalnu i neformalnu moć. Proces je uspeo, ako uticajni pojedinci, ili grupe u budućnosti uspešno podržavaju određene inicijative i intenzivnije realizuju planirane ciljeve.” Ovaj izraz se uglavnom koristi u politici i postoje čitave organizacije i agencije, koje se bave tim poslovima!
Mi bi to trebalo da primenimo i na turizam! Ponuditi jakim, prestižnim agencijama plaćenu posetu našim selima, koja se bave turizmom, pokazati im najreprezentativnije kuće, ugostiti ih na dva-tri dana.
Spustiti maksimalno cene, dok se ne osvoji tržište. Ako agencije vide u svemu tome profit i svoju šansu da još više zarade, krenuli smo sa mrtve tačke.Takođe, za istu sumu novca, turisti treba obezbediti sve pogodnosti. Ništa ne sme da bude teško, ili da domaćin spekuliše da li treba uključiti nešto luksuznije u osnovnu cenu. Samo tako se uspešno započinje sezona!
Samo ljudi sa inicijativom i planiranjem, na duge staze, mogu postići neki uspeh. Ne može se samo sedeti i lamentirati nad sopstvenom sudbinom, ili očekivati da država obezbedi tržište!
Mora se sudbina uzeti u svoje ruke – mora se raditi brzo, uz korišćenje savremene tehnologije! Moram da vas podsetim na “sajber Tasu”, seljaka koji se dosetio i svoje poljoprivredne proizvode (sir, kajmak, paprika u pavlaci) prodavao putem Interneta, u zemlji i inostranstvu! Proizvodi su se prodavali u drvenim zastruzima, kačicama i drugim starinskim sudovima! Na kraju, potražnja mu je bila veća od ponude.