Одмор је насушна потреба савременог човека. Много бетона и асфалта, високих зграда и аутомобила, нечистог ваздуха у градовима, негативно утиче на чула и првенствено на здравље!
Због тога све већи број људи напушта градове и тражи природне пределе, за одмор! Због тога је туристичка индустрија једна од најразвијенијих у свету, са преко 500 милијарди евра годишњег промета!
Масовни туризам је настао и највише се развио на уским обалама топлих мора, у другој половини 20. века. Сада су те обале препуне туриста. Број туриста, из године у годину, расте по стопи од 5 одсто, тако да ће 2020. године достићи број од 1,6 милијарди страних туриста, дупло више него 2006. године!
Поставља се питање где ће се одмарати нови туристи, у наредном периоду!? Приморски туризам се развио спонтано, тако што су сами туристи „открили“ пусте обале топлих мора. На исти начин, туристи су „открили“ и да се у селима може добро одмарати. Користе се и термини рурални, агро, грин, зелени, еко, етно туризам… Због тога већ дуго година у свету постоји сеоски туризам.
У сеоском туризму, у Европи, предњаче Француска, Италија, Швајцарска, Аустрија, Шпанија, Словенија… Тој групи се прикључује и Хрватска, где је одржан конгрес о руралном туризму, на Хвару, октобра 2007. године. Покровитељ Конгреса била је Влада Републике Хрватске.
Присуствовали су представници свих жупанија (локалних управа), министарства туризма, пољопривреде, културе… Основни закључак конгреса – да изједначи приморски и сеоски туризам – упућен је Влади! Конгрес је наишао на велику пажњу читаве Хрватске и ускоро треба очекивати прве резултате.
Реалност – неискоришћена шанса: 3.552 села – традиционално гостопримство српских домаћина – очувана природа – “Organic food”, … Било би добро да и Влада Републике Србије учини нешто слично! Али, било би још боље да се и сви заинтересовани укључе и да се агресивно крене у кампању!
Можда, за почетак, да и Србија организује конгрес српског сеоског туризма, где би се састали сви заинтересовани, и они који се већ баве туризмом и они који то желе, туристичке организације, локалне самоуправе… Тада би начелно могао да се договори заједничком наступу на неком од сајмова туризма у Србији и у свету!
Ако постанемо свесни чињенице да морамо сачувати оригиналност, с једне стране, али и пратити најновија достигнућа маркетинга и менаџмента, с друге стране, већ смо нешто постигли!
Не може се очекивати да нам продор на тржиште обезбеди неко други! Зато би требало широј туристичкој јавности показати шта имамо: бистре потоке, незагђене изворе, храну која је још здрава, незагађену атмосферу… Наравно, све то уз неопходне услове! Кућа може бити у етно стилу, али у кући мора бити довољно топле воде, струје и осталих услова за удобан одмор!
Србија има ресурсе али нема стратегију и програме развоја сеоског туризма. Многи су чули за реч лобирање. По дефиницији, у Речнику социјалног рада, Ивана Видановића, стоји да је “лобирање посебан облик придобијања утицајних група, или појединаца. Подразумева процес развијања ефикасних и ефектних комуникација са онима који имају формалну и неформалну моћ. Процес је успео, ако утицајни појединци, или групе у будућности успешно подржавају одређене иницијативе и интензивније реализују планиране циљеве.” Овај израз се углавном користи у политици и постоје читаве организације и агенције, које се баве тим пословима!
Ми би то требало да применимо и на туризам! Понудити јаким, престижним агенцијама плаћену посету нашим селима, која се баве туризмом, показати им најрепрезентативније куће, угостити их на два-три дана.
Спустити максимално цене, док се не освоји тржиште. Ако агенције виде у свему томе профит и своју шансу да још више зараде, кренули смо са мртве тачке.Такође, за исту суму новца, туристи треба обезбедити све погодности. Ништа не сме да буде тешко, или да домаћин спекулише да ли треба укључити нешто луксузније у основну цену. Само тако се успешно започиње сезона!
Само људи са иницијативом и планирањем, на дуге стазе, могу постићи неки успех. Не може се само седети и ламентирати над сопственом судбином, или очекивати да држава обезбеди тржиште!
Мора се судбина узети у своје руке – мора се радити брзо, уз коришћење савремене технологије! Морам да вас подсетим на “сајбер Тасу”, сељака који се досетио и своје пољопривредне производе (сир, кајмак, паприка у павлаци) продавао путем Интернета, у земљи и иностранству! Производи су се продавали у дрвеним заструзима, качицама и другим старинским судовима! На крају, потражња му је била већа од понуде.